Važnost kvalitetno provedenog vremena
Vreme u kojem živimo nudi pregršt sadržaja usput zahtevajući brzinu u svemu što radimo. Ni deca nisu „pošteđena“ ovakve realnosti. Ipak, pored svih promena u okruženju, ljudski mozak ostao je isti i potrebni su mi isti sadržaji kao i nekada, naročito u periodu odrastanja.
Gotovo svaki roditelj želi da sa svojim detetom provede kvalitetno vreme. Međutim, ovaj pojam različiti ljudi različito definišu. Kako bi se sprečila zabuna oko ovog pojma, definisaćemo ga kao što je to učinila doktorka Lajs Eliot, profesorka neuronauka na Medicinskom fakultetu u Čikagu: „Kvalitetno vreme podrazumeva jedan-na-jedan interakciju između roditelja i deteta pri čemu je sva pažnja roditelja fokusirana na aktivnost koju izvodi sa detetom – čitanje priče, smišljanje pesme, građenje kule od peska, šetnju u prirodi, pomoć oko domaćeg“. Dakle, kvalitetno provedeno vreme ne podrazumeva prosto bitisanje u istoj prostoriji sa detetom, vožnju deteta na različite aktivnosti ili bilo koji drugi oblik aktivnosti u kome pažnja odraslog nije potpuno fokusirana na dete i aktivnost koja se razjednički izvodi.
Istraživanja su pokazala da je kvalitetno provedeno vreme sa detetom u direktnoj vezi sa inteligencijom deteta i kasnijim akademskim uspehom. Pored toga, kvalitetno provedeno vreme povezano je i sa kreativnošću deteta i emocionalnom inteligencijom.
Međutim, nije svim roditeljima jednako jednostavno da osmisle aktivnosti za kvalitetno provođenje vremena, zbog toga u nastavku nudimo listu primera:
- Šetnja u prirodi uz razgovor o okruženju u kojem se vi i dete trenutno nalazite. Možete pričati sa detetom o biljkama i životinjama koje vidite, važnosti sunca, kiše ili druge vremenske prilike za prirodu, značaju očuvanja životne sredine i načina na koje dete može pozitivno uticati na svoju sredinu kao što je npr. bacanje smeća u kantu, smanjenje bacanja hrane itd.
- Kreiranje specijalnog rituala sa detetom kao što je npr. čitanje priče svake večeri pred spavanje, šetnja u određeno doba dana itd.
- Zajedničko kuvanje sa detetom pri čemu bi detetu bili dodeljeni zadaci shodno njegovom uzrastu i mogućnostima. Primera radi, dete može biti zaduženo da donese namirnice iz frižidera, opere povrće i voće, mesi testo sa roditeljem i tome slično.
- „Ruža-Trn-Pupoljak“ ček-lista: odnosi se na razgovor sa detetom pri čemu ono treba da navede: Ružu – uspeh ili pozitivnu situaciju koja mu se dogodila tokom prethodnog vremenskog perioda; Trn – teškoću ili izazov kroz koji je prošlo ili prolazi i Pupoljak – nešto čemu se dete raduje i nada. Ova aktivnost pomaže deci da prate svoje unutrašnje procese, verbalizuju želje i iskazuju pozitivna, kao i negativna osećanja. Važno je da roditelj ne bude osuđujući dok razgovara sa detetom, već da ga sasluša, razume i podrži čak i kada (naročito kada) dete govori o nečemu lošem što je uradilo ili što mu se dogodilo.
Ukoliko ste roditelj koji ima više dece, važno je da sa svakim od njih provedete zasebno, jedan-na jedan kvalitetno vreme. Jasno je da to može biti veoma vremenski izazovno s obzirom na količinu obaveza, ukoliko je to slučaj, dogovorite sa decom kako će se rotirati tako da svakoga dana neko drugi ima svoje jedan-na-jedan vreme sa roditeljem po unapred predviđenom rasporedu.
Prilagodite raspored kvalitetnog vremena svojim obavezama, obogatite svakodnevne aktivnosti vašom pažjom i od jednostavnog odlaska u prodavnicu, do vrtića ili zubara načinite prostor za učenje, sazrevanje i napredak vašeg deteta.
Psiholog Jovana Dimkić