Zdrava hrana

ŠTA JEDEMO

Brižljivo planirani jelovnici za četiri dnevna obroka bazirani su na principima – kuvamo zdravo.

Dan počinjemo doručkom koji se sastoji od:

  • žitarica celog zrna (spelta, ječam, raz, ovas, proso, crveni kukuruz)
  • jaja
  • mlečnih proizvoda
  • povrća

Sve to kombinujemo u ukusne recepture prilagodjene dečjem ukusu.

Prva užina je uvek voćna !

Ručak

Ručak sadrži puno svežeg i kuvanog povrća, mahunarke, meso i ribu uz dodatak integralnih žitarica.
Čorbe, variva i salate spremljeni su pažljivo kako bi se očuvali korisni sastojci hrane.
Termički se kratko obradjuju, kuvaju na pari ili u malo tečnosti, u posuđu koje čuva kvalitet hrane.
Koriste se hladno ceđena ulja i dodaju na kraju kuvanja kako se nebi izlagala visokim temperaturama.

Druga užina

Druga užina su integralna domaća peciva zaslađena medom, suvim i svežim voćem, obogaćena semenkama golice, sucokreta, susama i lana.
Naše se kuvarice druže sa decom i znaju šta deca vole, zato kuvamo zdravo.

ŠTA NE JEDEMO

Nema na jelovniku

Na našem jelovniku nikada se ne nalaze:

  • industrijske prerađevine,
  • suhomesnati proizvodi
  • paštete
  • rafinisane masnoće (margarin, rafinisana ulja)
  • Namirnice se ne prže, odnosno, ulja se ne izlažu visokim temperaturama
  • šećer se koristi u minimalnim količinama
  • ne pijemo industrijske sokove, ne jedemo industrijski keks i slatkiše
  • rođendane slavimu uz puno voća oblikovanog u tortu gde se uvek nađe mesto za nekoliko svećica

Mi kuvamo zdravo!

KAKO UČIMO O HRANI KAO IZVORU ZDRAVLJA

Razvijati svet

Svesni smo činjenice da će se zdrave navike u ishrani, u ogromnoj ponudi nezdrave hrane na trzištu, održati samo ako i roditelji dete imaju razvijenu svest o tome.
Shodno tome, u okviru projekta o zdravoj ishrani, realizujemo akcije u kojima učestvuju i roditelji i deca.

To su:

  • vašari zdrave hrane
  • tribine na ovu temu
  • informatori
  • aktivnosti prikupljanja ambalaže namirnica koje pojedemo u toku nedelje
  • analiza kroz kreativne radionice, kulinarske radionice sa decom

JELA KOJA DECA NAJVIŠE VOLE:

Doručak

Za doručak predlažemo:

  • heljdina pita sa sirom i spanaćem, jogurt
  • kajgana sa paprikom, čaj od majčine dušice sa medom
  • proja sa tikvicom, semnom suncokreta, bundeve, lana i susama, kiselo mleko
  • domaći namaz od piletine, šargarepe, jaja, luka, limuna i peršuna
  • domaći namaz od nauta, crvenog luka i tunjevine, rtanjski čaj sa limunom
  • proso sa belim sirom i slaninom
  • kuvano jaje, namaz od mladog sira i ajvara
  • speltin griz sa lešnikom i medom
  • integralni sutlijaš sa kokosom i suvim grožđem
  • ovsene (može uz dodatak manje kolčine razanih) pahuljice kuvane u mleku, u prohlađeno dodata banana, kakao, med, malo putera…

Ručak

Za ručak predlažemo:

  • krem čorba od bundeve sa pavlakom, servirano sa prepečenim kockicama integralnog hleba
  • čorba od spanaća i koprive sa kukuruznim grizom i pavlakom
  • krem čorba od mešanog povrća (luk, šargarepa, zelen, celer, brokoli
  • juneća musaka od patlidžana i tikvica
  • sarmice od zelja sa kiselim mlekom
  • ćuftice od junetine i povrća u sosu od paradajza, geršla sa povrćem
  • đuveč sa piletinom, kuvani proso kao prilog
  • sočivo sa slaninicom, lukom, šargarepom, paprikom, belim lukom, peršunom i mlevenim svežim paradajzom

Salate

Od salata preporučeno je:

  • mešana (kupus, šargarepa, celer, jabuka)
  • zelena salata i sveži spanać preliveni medom i limunom
  • cvekla
  • šargarepa i jabuka preliveni balzamiko sirćetom
  • sveži krastavac u kiselom mleku sa malo belog luka

Užina

Za užinu prepočeno je:

  • pečene jabuke sa domaćim džemom i orasima
  • kuvani ovas, blendiran sa sezonskim voćem i medom (domaći puding)
  • napitak od kuvanog ječma (neljuštenog), proceđen sa limunom i medom
  • blendirana banana sa svežim spanaćem i narandžom
  • salata od cvekle, jabuke, šargarepe, narandže i meda
  • kuvani kukuruz
  • ječmeni ili ovseni kolači od sezonskog voća
  • pita od bundeve sa cimetom
  • domaći slatki namaz (banana, kakao, rogač, urme, lešnik)
  • domaći slani ovseni keksići sa pitero i semenkama suncokreta, bundeve, lana i susama
  • integralni speltin kolač sa makom ili rogačem

ZDRAVA ISHRANA

Ono smo što jedemo !

Sve narodne izreke, kroz vekove i razne kulture, govore jedno i neosporno: Ono smo što jedemo.
Medicina odavno ukazuje, da marketinško promovisanje po zdravlje štetne hrane postaje sve agresivnije.
U sredini ovog paradoksa roditelji i predškolske ustanove bave se najsvetijim zadatkom – podizanjem zdravog deteta.
Naše psihofizičko stanje – zavisi od hrane koju unesemo.

Studije i istraživanja

Poznato je da studije rađene na ovu temu pokazuju da je način ishrane u direktnoj vezi sa nekoliko važnih stvari.
U njih spadaju:

  • nivo mentalne produktivnosti čoveka
  • emocionalno stanje
  • fizičko zdravlje i izgled

Nauka se, takođe sve više bavi pitanjem ljudske ishrane zato što shvata da je to baza za ljudsko zdravlje.
Tačno je da se s
avremena medicina izborila sa mnogim bolestima koje su u prošlosti bile pogubne, ali je ipak savremeni stil života doneo nove.

Na našim prostorima najrasprostranjeniji je tradicionalni način ishrane.
U poslednjih nekoliko decenija sve su rasprostranjeniji vegetarijanstvo i makrobiotika.
Činjenica je da se stavovi klasičnog nutricionizma i alternativnih pokreta u ishrani sve više približavaju.
Ovaj projekat je baziran na tom spoju, na realnim osnovama koje uslovi naše zemlje i predškolskog sistema zahtevaju. Zato mi kuvamo zdravo.

Projekat sadrži:

  • opšte informacije o značaju ishrane, štetnim i korisnim namirnicama i principima zdrave ishrane
  • obuku osoblja (kuvara, medicinskih sestara i vaspitača u dečjim vrtićima)
  • edukaciju roditelja i program saradnje sa porodicom
  • program dečjih aktivnosti
  • promovisanje zdrave ishrane dece na širem nivou
  • recepte
  • kontakte proizvođača biološki ispravnih namirnica

KOJA HRANA JE ŠTETNA?

Ako bismo pokušali napraviti hijerarhiju namirnica po štetnosti koje su u ponudi na tržištu, našli bismo se pred vrlo teškim zadatkom.

Počev od industrijskih proizvoda koji nemaju apsolutno nikakvu nutritivnu vrednost:

  • ogromnu štetnost
  • preko belog peciva od obezvređenog pšeničnog zrna
  • industrijskih sokova koji sadrže više hemije nego voća
  • namirnica životinjskog porekla koje u sebi sadrže sve što je životinja tokom svog kratkog života
  • brzog rasta – (veštačka hrana, antibiotici, hormoni za brži rast, sedativi zbog uzgoja
  • kao i informaciju samrtnog straha sa kojim je suočena prilikom ubijanja

Štetni sastojci

Ipak bih na prvo mesto stavila industrijske slatkiše i grickalice koji se većini današnje dece nalaze na svakodnevnom meniju.

Tu spadaju sve industrijske namirnice:

  • sladoled
  • skoro sav keks
  • većina čokolada
  • sve bombone
  • čips
  • smoki
  • grisine
  • perece i sl
  • industrijsko pecivo
  • industrijski kolači, itd…

Štetni sastojci

Skoro svi ovi proizvodi bazirani na nekoliko vrsta veoma štetnih sastojaka.
U njih spadaju:

  • belo brašno
  • šećer
  • rafinisane biljne masnoće
  • velika količina kuhinjske soli
  • eventualno jaja i mleko (najčešće u prahu, znači već jednom prerađena)
  • veštački vitamini i minerali (kojima su OBOGAĆENI)
  • konzervansi
  • veštačka boja
  • veštačka aroma

Ni jedan od ovih sastojaka organizmu nije potreban!
Pomenuti sastojci samo trenutno zadovoljavaju čula, navikavaju na ovu vrstu ukusa i za sobom ostavljaju osećaj nezasićenosti.

Posledice

Česta konzumacija kod dece formira ukus i miris, usled čega teško prihvataju prirodnu, neprerađenu hranu.
U nekim zemljama je zakonom zabranjeno reklamiranje industrijskih prehrambenih proizvoda koji štete dečjem zdravlju.
Na žalost, marketinško predstavljanje ovih proizvoda se obraća direkto deci.

Industrijski sokovi

Industrijski sokovi su postali popularni primamljivim prikazom srećne i zdrave dece.
Reklamni spotovi sadrže interesantne crtane animacijama. One su režirane na bazi psiholoških istraživanja funkcionisanja ljudskog mišljenja.

Po svojoj štetnosti su im blizu i industrijski sokovi koji se prave se od:

  • voćne baze (u veoma malom procentu)
  • vode
  • rafiniranog šećera
  • hemijskih „poboljšivača“ ukusa, mirisa i boje
  • razne vrste manje ili više štetnih konzervanasa

Ako se pri tom i gaziraju, imamo dodatnu vrstu trovanja.

Brza hrana

Neizbežno je pomenuti i brzu hranu o kojoj je toliko lošeg pisano. Međutim, i pored toga lanci ovih restorana spadaju u najprofitabilnije u razvijenim zemljama.

Osnovni način spremanja ove hrane je prženje.
Ovaj postupak pored toga što energetski potpuno obezvređuje namirnicu, uzrokuje stvaranje kancerogenih materija u hrani.

Zato mi kuvamo zdravo.