Jedna od čestih situacija sa kojom se roditelji dece susreću jeste odbijanje uzimanja hrane. Ali zašto se to dešava i kako da utičemo na to?

Nedostatak rutine

Obroci bi trebalo da su ravnomerno raspoređeni tokom dana, a poželjno bi bilo i da budu svojevrsna rutina. Kada to kažemo, trebalo bi da postoji određeno vreme kada dajete detetu da jede i određeno mesto gde dete jede. Na ovaj način utičete na njegov bioritam. Nedostatak ovakve rutine može da dovede do toga da dete prihvati obrok kao prilično proizvoljnu aktivnost koju radi (ili ne radi) bilo kada i bilo gde. A nekad jednostavno misli da mu nije vreme za to.

Previše slatkiša

Svi roditelji vole da udovolje svojim mališanima kupujući im grickalice i slatkiše koje vole.

Treba obratiti pažnju prvenstveno na to da mnoge od tih grickalica nisu zdrave, a zatim i zbog toga što celodnevno grickanje praznih kalorija svakako neće povoljno uticati na apetit mališana. Onda kada bude trebalo da sedne za sto i pojede konkretan obrok, biće već sito.

Medicinski razlog

Ponekad je bolest očigledan uzrok lošeg apetita i jasno je da dete nema energije ni volje da jede.  Možda ga muči stomak, možda mu je zapušen nos i ne može da savlada disanje i žvakanje u isto vreme. Ipak, ponekad se pojedini uzroci mogu prevideti, posebno ako je u pitanju dete mlađeg uzrasta i ne ume rečima da objasni kako se oseća.

Senzorni razlog

Treba obratiti pažnju da pojedinoj deci smeta miris ili ukus hrane (nešto što je zeleno ili crveno, nešto što ima seme i sl.), a nekoj deci smeta tekstura hrane i način na koji je osećaju u ustima.

Vrlo često problem je i u samom žvakanju hrane. Ukoliko primetite da se dete nakon pokušaja žvakanja davi hranom ili želi da je ispljune, ne mora da znači da mu se ne sviđa i da je izbriljiv. Možda jednostavno ne može da je savlada, pa treba da je ponudite spremeljenu na drugačiji način.

Stres

Kao i kod odraslih i kod dece nedostatak volje za hranom i manjak apetita može biti posledica stresa. To može biti i neka vama radosna stvar kao što je dolazak rođenje brata ili sestre, polazak u vrtić ili školu, preseljenje, ali i  one očigledno stresne situacije kao što je na primer razvod roditelja ili nešto slično. U ovom slučaju treba se pozabaviti uzrokom samog stresa, pružiti detetu ljubav i razumevanje, prepoznati osećanja koje dete ima u tom trenutku (razgovorom) i kada se problem reši i apetit će se vratiti.

Previše distrakcija

Danas smo okruženi raznovrsnim uređajima i nije neobično da imamo televizor u prostoriji u kojoj se jede. Pored televizora, tu su telefoni, tableti, računar, a „ometači“ mogu biti i igračke za stolom. Jasno je da dete neće mnogo mariti za svoj tanjir i sadržaj u njemu, ukoliko je fokusirano na druge stvari.

Umor

Umor takođe može biti razlog da dete odbije da jede, jer je jednostavno iscrpljeno i preumorno – bilo da je to zbog celodnevne igre i trčanja ili zbog obaveza u školi i van nje. Ipak, nakon odmora, želja za jelom trebalo bi da se vrati.

Nedostatak fizičke aktivnosti

I dok je sa jedne strane  umor razlog zašto dete neće da jede, sa druge imamo i kao značajan faktor potuno odsustvo fizičke aktivnosti i celodnevno sedenje ispred ekrana. Na žalost, ova pojava sve češća. Dolazi do usporavanja metabolizma, a samim tim i smanjenja potrebe za hranom kao izvorom energije.

Faza razvoja i odrastanja

Mnoga deca imaju običaj prolaziti kroz duža ili kraća razdoblja izbirljivosti. Jedan od razloga je taj što deca od prve do četvrte godine života tek upoznaju svet, nove mirise, ukuse i oblike, razvijaju svoju osobnost, pa tako i kada im ponudite njima nepoznatu hranu, jednostavno će je se ustručavati da je probaju. Vašem detetu će trebati vremena da nauči da sva hrana koju napravite je ukusna i sigurna za jelo. Naučiće to na način kada gleda Vas kako jedete tu istu hranu. S vremenom i ono će jesti raznovrsnu hranu.

Saveti:

  1. Kada Vaše dete jede, jedite i Vi. Vaše dete će naučiti da jede određenu vrstu hrane, ako ćete i Vi sami jesti tu hranu, uključujući i druge ukućane, stariju braću i sestre.

  1. Kada jedete određenu hranu koju vaše dete trenutno ne želi jesti, tokom jela nekoliko puta pohvalite koliko je ukusno jelo koje jedete. Nakon toga, vaše dete će imati više volje za konzumiranjem hrane.

  1. Vaše dete će svoj obrok pojesti u roku od 20 minuta, možda najviše pola sata. Nakon toga, bez obzira na vaša zahtevanja, molbe, pretnje i sl. Vaše dete verovatno neće više hteti da jede. U tom slučaju, ako mislite da dete nije dovoljno pojelo, pričekajte vreme za sledeći međuobrok i dajte mu nešto zdravo. S druge strane, nemojte požurivati svoje dete u jelu, jer neka deca jednostavno jedu sporo, što ne znači da nisu gladna i da ne žele jesti. Upravo Vaše požurivanje može da im naruši apetit.

  1. Kada primetite da Vaše dete jede nešto više i sa zadovoljstvom, obavezno ga pohvalite. Naime, sva deca veoma dobro reaguju na pohvale. Ako ćete detetu samo pridavati pažnju kada neće jesti dovoljno, postoji mogućnost da će početi manje jesti ili odbijati hranu, samo kako bi dobilo od Vas pažnju.

  1. Kada Vaše dete ne želi jesti napravljeno jelo, nemojte mu uzeti i dati nešto sasvim drugo, odnosno ono što voli. To se vrlo brzo može pretvoriti u manipulaciju sa Vama. Recite mu da proba bar malo od ponuđenog jela. Ako dete zaista oseća gađenje prema određenom jelu (niko ne voli jesti apsolutno sve), nastojite da mu to ne nudite u budućnosti.

  1. Nemojte nuditi slatkiše kao nagradu, jer će dete radije pojesti manje glavnog jela, kako bi moglo pojesti dezert.

  1. Decu stariju od dve godine, možete odvesti u kupovinu i uključiti ih u pripremanje hrane koju ćete kasnije jesti (mesite zajedno, seckajte, pravite…), što može pozitivno uticati na odnos Vašeg deteta prema hrani.

 

Pedagog Nevena Aleksić