Planirajući dnevni, nedeljni i mesečni režim dana proveden u ustanovi, polazište mora biti celovitost dečje ličnosti koja pretpostavlja potrebu za fizičkom, emocionalnom, socijalnom, mentalnom i duhovnom ispunjenošću.

U različitim kulturama akcenat se daje razvoju pojedinih aspekata na uštrb drugih. U pojedinim fazama dečjeg života, razlikuju se potrebe za zadovoljenjem određenih aspekata i stoga nije lako kreirati takvu ponudu sadržaja koja u svakom momentu pruža zadovoljenje dečjih potreba.

U planiranju aktivnosti mora se poći od principa uravnoteženosti, odnosno balansa aktivnosti koje ravnomerno zadovoljavaju kako dečje fizičko postojanje, tako i izbegavajući skalu važnosti, socio-emocinalno, mentalno i duhovno.

U današnjem vremenu, akcenat covečjeg bitisanja je na materijalnom nivou, tako da vodeće svetske kuće koje kreiraju programe za dete, nude ogromnu ponudu sadržaja za dečji intelektualni razvoj. Paralelno sa ovim, zadovoljava se i socijalni momenat jer ta ponuda podrazumeva rad u grupama i okupljanja radi ostvarivanja raznih ciljeva (na žalost, uglavnom se prioritet daje ostvarivanju profita). Emocionalna strana dečje ličnosti prilično strada u ovim koncepcijama zato što savremeni life-stile dovodi do otuđenja deteta od porodice, otuđenja od prirode, otuđenja od samog sebe i na kraju dovodi u pitanje smisao svog postojanja. Ovo bi stvorilo veliku konfuziju u dečjem životu da mu se munjevito ne nude materijalni sadržaji koji uvek, iznova, maskiraju potrebu deteta za samim sobom. Kad god se oseti nesigurno po pitanju sopstvenog identiteta, nošenja sa emocijom, odluke o izboru načina proživljavanja sopstvenog dana, spremno ga čekaju ponude materijalnog sveta. Identitet se lako nalazi u socijalnom statusu, fizičkoj snazi ili intelektualnom nadmetanju. Modeli za emocionalno preživljavanje nalaze se u agresivnim (crtanim ili igranim) filmovima, gde vlada zakon sile i nedozvoljenog ispoljavanja prave emocije kao ideal društveno prihvatljivog čoveka. Potrebu za jednostavnim bitisanjem (bez sadržaja provedenim vremenom sa roditeljem) dete takođe mora zadovoljiti ponuđenom igračkom, video igrom ili odlaskom na mesta koja ce prividno zadovoljiti dečja čula( igraonica, bioskop, prodavnica i sl), tj. zadovoljiti se surogatom.

Unesimo u naše vaspitno-obrazovne programe, planirajući svaku oblast rada i svaku pojedinačnu aktivnost, dušu. Bivajući dobro sa sobom, prenesimo im svojim primerom poruku da je važnije biti nego imati i umeti. Pokažimo im primerom kako da komuniciraju sa vršnjacima da ne povređuju jedni druge i da cene lepotu različitosti.

Pokažimo im put do sopstvenog bića uvažavajući ih i omogućimo aktivnosti kroz koje će shvatiti prave vrednosti.

Koliko god je moguće boravimo sa decom u prirodi, priroda nas spaja sa sobom, u njoj smo ono što jesmo, a ne ono što se od nas očekuje da budemo. Priroda je velika učiteljica.

Počnimo na ranom preškolskom uzrastu da govorimo o emocijama, da ih podstičemo da ih ne potiskuju, da bez stida izgovore svaki put kada osete naklonost i ljubav.

Olivera Sekulovski