Kako se suočiti sa najvećim životnim izazovima?

Psihička otpornost (odnosno rezilijentnost) je sposobnost da se sa preprekama, neuspesima, krizama i bolom (kako emocionalnim tako i fizičkim) suočimo samopouzdano i hrabro. To je sposobnost da se brzo oporavimo od iskušenja i tragedija.

Rezilijentnost je unutrašnji kvalitet koji nam pomaže da ne odustanemo, čak i kada ništa ne ide u skladu sa našim planovima i namerama. Ona je sposobnost da ostanemo na svom putu i da odolimo iskušenju da odustanemo kada je teško. Rezilijentni ljudi ne brinu zbog budućnosti, jer znaju da će se snaći šta god da se desi.
Rezilijentni ljudi znaju da su oni odgovorni za svoje postupke i ne očajavaju nad okolnostima koje rade protiv njih. Ne žale se i ne okrivljuju druge. S druge strane ne okrivljuju ni sebe,ni druge, već proaktivno pristupaju svom životu.

Kada pričamo o rezilijentnosti ključna informacija jeste da je u značajnoj meri rezilijentnost naučena, odnosno naučeni obrazac osećanja, razmišljanja i ponašanja. Imajući to u vidu, svako od nas može da nauči da bude rezilijentniji.
Roditelji, prijatelji i ostale bliske osobe sa kojima smo u vezi mogu biti izvor pozitivnog uticaja i dodatno nas osnažiti. Pored gena, na izgradnju rezilijentnosti utiče i niz drugih faktora kao što su: prihvatanje krize, optimističan stav prema njenom ishodu, zahvalnost za činjenicu da je do sada sve išlo kako treba, kao i kvalitet odnosa sa drugim ljudima.

Inteligencija je jedan od faktora koji nas čini jačim. Inteligentni ljudi lakše pronalaze izlaz iz nevolje i zato lakše podnose razvod, prekore koji stižu od nadređenog ili otpuštanje sa posla. Naučnici danas smatraju da je uticaj gena i okoline podjednak. Osim toga, istraživanja na polju epigenetike pokazuju da se geni menjaju tokom života. To znači da, iako u kolevci posedujemo neku vrstu osnove, naša otpornost tokom života može rasti.

Kako nedaće i traume mogu pozitivno uticati na nas?

Nedaće nas mogu naterati da otkrijemo sopstvene neotkrivene sposobnosti. Niko od nas nije u potpunosti svestan šta sve može da podnese. Kada shvatimo koliko smo sposobni i jaki, sve te sposobnosti i snage postaju deo naše ličnosti i sa tom novom slikom o sebi idemo dalje kroz život.
Jedna od najčešćih lekcija za ljude koji prežive ozbiljne traume jeste da im nova svesnost o sopstvenim sposobnostima i snagama daje samopouzdanje za suočavanje sa budućim izazovima.
Ljudi koji se na ovaj način izbore sa nedaćama, nakon toga kao da su vakcinisani protiv budućeg stresa, brže se oporavljaju (rezilijentniji su) od nedaća jer znaju da mogu da ih uspešno prežive.

Koji faktori krase ljude sa sa jakim psihološkim imunitetom:

  • Razvijena emocionalna inteligencija
  • Pozitivna slika o sebi – svesni su svojih kvaliteta
  • Vera u svoje sposobnosti – omalovažavanje svojih sposobnosti im nije jača strana, nego ih negujte i konstantno radite na sebi
  • Rešavanje problema bez panike – primenjujući sledeće faze: identifikacija problema, produkcija mogućih rešenja, evaluacija rešenja i odabir, procena ishoda.
  • Optimizam – nije čaraoban štapić i neće garantovati srećan kraj. Ali barem ne iscrpljuje kao pesimizam. Gledaju život sa vedrije strane.
  • Socijalna podrška – nije ih sramota da pitaju ako nešto ne znaju ili ako im treba pomoć. Znači, ako pitate nekoga za savet to vas ne čini slabom osobom.

Zoran Milivojević, naš poznati psihoterapeut, navodi: „Rezilijentnost je veoma važna kada su deca u pitanju zato što su ona u procesu formiranja ličnosti. Malu decu najčešće možemo da zaštitimo od negativnih aspekata realnosti, ali to nije moguće sa starijom decom. Njima moramo da pomognemo da na ispravan način pripišu značenje i važnost negativnim događajima. Nakon takvih događaja treba da kroz razgovor sa njima sprečimo da izvedu pogrešne zaključke koji kasnije u životu mogu da ih ograničavaju i ometaju.

Prva stvar koju roditelji mogu da urade kako bi odgajali rezilijentnu decu jeste da ih ne prezaštićuju već da im daju prilike da se susretnu i sa negativnim, odnosno neprijatnim stranama života.
Ako roditelj bije sve bitke umesto deteta, ako je roditelju ključan cilj da je dete srećno, onda će verovatno na kraju ’’stvoriti’’ odraslu osobu koja će pokleknuti pred prvih većim neuspehom jer je to nešto sa čime se nikada u životu nije susretala.
Zatim, provodite kvalitetno vreme sa svojim detetom. Bolje je da provedete sa detetom i 15 minuta, ali da ste na njega 100% fokusirani, nego da vašu pažnju dele dete, TV i mobilni telefon. Pričajte otvoreno o emocijama – prvo vi o vašim, da biste dete podstakli da se ono vama otvori. Ključno je da dete ima barem jednu osobu sa kojom će razviti dubok odnos i da zna da joj se može obratiti u momentima nevolje.

Ono što roditelji još mogu da urade, a što je veliki izazov u našem dobu, jeste da nauče decu da odlažu zadovoljstvo.
„Kada sam ja bio dete, crtani je bio na TV-u jednom dnevno i to u 19:15, a danas imam brojne kanale na kojima se samo puštaju crtani filmovi. Danas imamo internet i u par sekundi možemo doći do svih potrebnih informacija i do svih potrebnih ljudi“.
Zbog svega toga, a i roditeljske sve veće i veće popustljivosti, deca se navikavaju da dobijaju sve i da dobijaju odmah, samim tim u sebi ne razvijaju sposobnost odlaganja zadovoljstva.

Da li rešenje postoji?
Naravno da postoji. Roditelji mogu sa decom da rade stvari koje ne dovode do momentalnog zadovoljenja – kao što su kompleksnije društvene igre, slaganje veoma velikih slagalica, učenje muzičkog instrumenta, učenje novog sporta, gledanje serije jednom nedeljno, a ne više epizoda jednu za drugom.

Ovo su stvari koje bi trebalo da radite svakog dana kako biste jačali svoju rezilijentnost:

Posmatrajte situaciju u širem kontekstu

Kada se dešava nešto teško i bolno, kada imamo objektivno velike probleme, lako možemo da upadnemo u zamku fokusiranja samo na problem. Kada je nešto toliko intenzivno i teško, lako zaboravimo sve što je dobro, sada i u prošlosti, lako poverujemo da će teška situacija trajati zauvek, da se nikada neće završiti.

Takva verovanja nas slabe i dodatno zastrašuju.

Činjenica je da u životu sve prolazi, pa i teškoće. To da li ćemo emocionalno zauvek ostati zarobljeni u njima, zavisi od nas.

Vođenje dnevnika lepih događaja i zahvalnosti nam pomaže da ne zaboravimo lepo čak ni u teškim sitacijama, i pomaže da, kada nam deluje da je sve beskonačno crno, da nije baš tako…

Tražiti smisao

Kada prvi udarac krize prođe, uzmite komad papira i samo pišite. Pišite sve što vam padne na pamet, bez ikakve cenzure. Pišite šta vam se desilo, kako ste se osećali. Nisu važni struktura rečenice, gramatika i pravopis.

Važno je da misli i emocije izbacite iz sebe. Ako ne volite da pišete, snimite vaš glas uz pomoć diktafona. Neophodno je da ovo radite u kontinuitetu po 15 minuta i to nekoliko dana za redom da biste osetili pozitivne efekte ove vežbe.

Pre nego što uradite poslednju sesiju pisanja dajte sve od sebe da odgovorite na ova dva pitanja:

Zašto se ovo desilo?

Šta dobro mogu iz svega ovoga da izvučem za sebe?

Postavljati ciljeve

Postavljanje ciljeva ima svoju svrhu u svakom momentu u životu, a naročito u momentima krize. Odredite koji je vaš cilj u vezi nevolje koja vas je snašla. Koji je vaš ključni cilj za momenat kada sve ovo prođe. Prebacite deo vašeg fokusa na budućnost, kreirajte viziju vašeg života/posla nakon razrešenja problema. Zamislite i zatim zapišite šta ćete raditi, šta ćete postići, kako ćete se osećati, kako ćete sve to ostvariti.

Osvestite svoje snage

Odgovorite na ova pitanja kako biste prepoznali i osvestili najbolje delove sebe. Ti delovi vas su ono što će vam pomoći da uvek, pa i sada, prebrodite najveća iskušenja i izazove.

Koje tri reči vas najbolje opisuju kaoosobu?
Šta je to što je jedinstveno u vama što vas čini najsrećnijim i omogućava vam da pružite najbolje od sebe?
Setite se nekog određenog trenutka
– na poslu ili kod kuće
– kada ste se ponašali „prirodno’’ i „ispravno“.
Kako to ponašanje možete da ponovite danas?
Koje su vaše jače strane i kako ih možete iskoristiti?

Učite od rezilijentnih ljudi

Ko vam od ljudi koje poznajete deluje najotpornije? Da li je to osoba koja ostaje na svom putu i raste i razvija se čak i tokom kriznih momenata? Iskoristite ovih 5 pitanja da analizirate šta je ta osoba konkretno uradila da bi problem iskoristila kao priliku za razvoj.
Koji stresan/traumatičan događaj joj se desio?
Šta je uradila ta osoba da bi ublažila
negativne posledice tog događaja?
Da li je imala podršku i ohrabrenje od strane drugih ljudi?
Kako je pričala o tom događaju?
Kakav je bio njen stav tokom tog događaja?
Na osnovu odgovora na ova pitanja, pitajte se šta možete od te osobe da naučite i da primenite tokom sopstvenih životnih izazova.

Pripremila: pedagog Nevena Aleksić

Korišćeni izvori:
„Jači ste nego što mislite“, moć duševne otpornosti, rezilijentnost, Kristina Bernt
„Rezilijentnost“, e-book, psiholog Živković D.
https://www.vaspsiholog.com/2019/03/sta-znaci-biti-rezilijentan/
https://tensilen.com/blog/psiholoska-otpornost-sta-je-i-kako-je-povecati/
https://www.jelenapantic.com/sta-je-psiholoska-otpornost-kako-je-povecati/