Sve narodne izreke, kroz vekove i razne kulture, govore jedno i neosporno – Ono smo što jedemo

ŠTA JEDEMO

Brižljivo planirani jelovnici za četiri dnevna obroka bazirani su na principima zdrave ishrane.
Dan počinjemo doručkom koji se sastoji od žitarica celog zrna (spelta, ječam, raz, ovas, proso, crveni kukuruz), jaja, mlečnih proizvoda i povrća koje kombinujemo u ukusne recepture prilagodjene dečjem ukusu.

Prva užina je uvek voćna.
Ručak sadrži puno svežeg i kuvanog povrća,mahunarke, meso i ribu uz dodatak integralnih žitarica. Čorbe, variva i salate spremljeni su pažljivo kako bi se očuvali korisni sastojci hrane, termički se kratko obradjuju, kuvaju na pari ili u malo tečnosti, u posudju koje čuva kvalitet hrane. Koriste se hladno ceđena ulja i dodaju na kraju kuvanja kako se nebi izlagala visokim temperaturama.
Druga užina su integralna domaća peciva zaslađena medom, suvim i svežim voćem, obogaćena semenkama golice, sucokreta, susama i lana.
Naše se kuvarice druže sa decom i znaju šta deca vole.
Naše su kuvarice nasmejane i obroke začinjavaju svojim pozitivnim emocijama.

ŠTA NE JEDEMO

Na našem jelovniku nikada se ne nalaze industrijske preradjevine, suhomesnati proizvodi, paštete, rafinisane masnoće (margarin, rafinisana ulja). Namirnice se ne prže, odnosno, ulja se ne izlažu visokim temperaturama.
Šećer se koristi u minimalnim količinama. Ne pijemo industrijske sokove, ne jedemo industrijski keks i slatkiše.
Rođendane slavimu uz puno voća oblikovanog u “tortu” gde se uvek nađe mesto za nekoliko svećica.

KAKO UČIMO O HRANI KAO IZVORU ZDRAVLJA

Svesni smo činjenice da ce se zdrave navike u ishrani, u ogromnoj ponudi nezdrave hrane na trzištu, održati samo ako i roditelji dete imaju razvijenu svest o tome. Shodno tome u okviru projekta o zdravoj ishrani, realizujemo akcije u kojima učestvuju i roditelji i deca. To su vašari zdrave hrane, tribine na ovu temu, informatori, aktivnosti prikupljanja ambalaže namirnica koje pojedemo u toku nedelje i analiza kroz kreativne radionice, kulinarske radionice sa decom i dr.

JELA KOJA DECA NAJVIŠE VOLE:

Doručak:
-heljdina pita sa sirom i spanaćem, jogurt
-kajgana sa paprikom, čaj od majčine dušice sa medom
-proja sa tikvicom, semnom suncokreta, bundeve, lana i susama, kiselo mleko
-domaći namaz od piletine, šargarepe, jaja, luka, limuna i peršuna
-domaći namaz od nauta, crvenog luka i tunjevine, rtanjski čaj sa limunom
-proso sa belim sirom i slaninom
-kuvano jaje, namaz od mladog sira i ajvara
-speltin griz sa lešnikom i medom
-integralni sutlijaš sa kokosom i suvim grožđem
-ovsene (može uz dodatak manje kolčcine razanih) pahuljice kuvane u mleku, u prohladjeno dodata banana, kakao, med, malo putera

Ručak
-krem čorba od bundeve sa pavlakom, servirano sa prepečenim kockicama integralnog hleba
-čorba od spanaća i koprive sa kukuruznim grizom i pavlakom
-krem čorba od mešanog povrća (luk, šargarepa, zelen, celer, brokoli
-juneća musaka od patlidžana i tikvica
-sarmice od zelja sa kiselim mlekom
-ćuftice od junetine i povrća u sosu od paradajza, geršla sa povrćem
-đuveč sa piletinom, kuvani proso kao prilog
-sočivo sa slaninicom, lukom, šargarepom, paprikom, belim lukom, peršunom i mlevenim svežim paradajzom

Salate
-mešana (kupus, šargarepa, celer, jabuka )
-zelena salata i sveži spanać preliveni medom i limunom
-cvekla
-šargarepa i jabuka preliveni balzamiko sirćetom
-sveži krastavac u kiselom mleku sa malo belog luka

Užine
Pečene jabuke sa domaćim džemom i orasima
Kuvani ovas, blendiran sa sezonskim voćem i medom (domaći puding)
Napitak od kuvanog ječma (neljuštenog), proceđen sa limunom i medom
Blendirana banana sa svežim spanaćem i narandžom
salata od cvekle, jabuke, šargarepe, narandže i meda
kuvani kukuruz
ječmeni ili ovseni kolači od sezonskog voća
pita od bundeve sa cimetom
domaci slatki namaz (banana, kakao, rogač, urme, lešnik)
domaći slani ovseni keksići sa pitero i semenkama suncokreta, bundeve, lana i susama
integralni speltin kolač sa makom ili rogačem

ZDRAVA ISHRANA

Sve narodne izreke, kroz vekove i razne kulture, govore jedno i neosporno –

Ono smo što jedemo

Društvena svest o štetnosti savremenog načina ishrane postaje sve razvijenija, medicina odavno ukazuje na ishranu kao uzročnika savremenih bolesti, a marketinško promovisanje po zdravlje štetne hrane postaje sve agresivnije. U sredini ovog paradoksa roditelji i predškolske ustanove bave se najsvetijim zadatkom – podizanjem zdravog deteta. Smatrajući da je rano detinjstvo vreme za utemeljivanje baze ukusa i navika u ishrani (kao i u mnogim drugim aspektima ljudske ličnosti), a samim tim i noseći odgovornost, cilj mi je da dam impuls i podršku roditeljima i zaposlenima koji vode brigu o dečjem psihofizičkom zdravlju i da skrenem pažnju javnosti na jedan od najbitnijih faktora za ljudski razvoj koji je nepravedno izmanipulisan u korist materijalne dobiti.

Hrana je naš izvor energije. Naše psihofizičko stanje dobrog zavisi od hrane koju unesemo.Mnogo je studija rađeno na ovu temu i sve govore da je određeni način ishrane u direktnoj vezi sa nivoom mentalne produktivnosti čoveka, sa emocionalnim stanjima, fizičkim zdravljem i izgledom.

Danas postoji više teorija o načelima zdrave ishrane, u zavisnosti od podneblja i kulture. Sa svetskom globalizacijom i namirnice i načini ishrane izlaze iz okvira svojih teritorijalnih granica i, ujedinjujući se, stvaraju nove kombinacije. Nauka se, takođe sve više bavi pitanjem ljudske ishrane shvatajući da je baza za ljudsko zdravlje. Savremena medicina se izborila sa mnogim bolestima koje su u prošlosti bile pogubne, ali je savremeni stil života doneo nove. Farmaceutska industrija, jedna od vodećih u svetu daje veliki doprinos ljudskom zdravlju, ali ga u velikoj meri i narušava.

Na našim prostorima najrasprostranjeniji je tradicionalni način ishrane. U poslednjih nekoliko decenija sve su rasprostranjeniji vegetarijanstvo i makrobiotika. U domaće recepte probijaju se mediteranski, orijentalni i drugi, a namirnice sa ostalih podneblja lako dospevaju u naše krajeve i, ne retko bivaju pristupačnije od domaćih.

U šarenilu ponude postalo je vrlo diskutabilno – sta je ispravno i zdravo.

Činjenica je da se stavovi klasičnog nutricionizma i alternativnih pokreta u ishrani sve više približavaju. Ovaj projekat je baziran na tom spoju, na realnim osnovama koje uslovi naše zemlje i predškolskog sistema zahtevaju.

Projekat sadrži:

  • Opšte informacije o značaju ishrane, štetnim i korisnim namirnicama i principima zdrave ishrane,
  • Obuku osoblja (kuvara, medicinskih sestara i vaspitača u dečjim vrtićima)
  • Edukaciju roditelja i program saradnje sa porodicom,
  • Program dečjih aktivnosti,
  • Promovisanje zdrave ishrane dece na širem nivou,
  • Recepte
  • Kontakte proizvođača biološki ispravnih namirnica

KOJA HRANA JE ŠTETNA?

Ako bismo pokušali napraviti hijerarhiju namirnica po štetnosti koje su u ponudi na tržištu, našli bismo se pred vrlo teškim zadatkom. Počev od industrijskih proizvoda koji nemaju apsolutno nikakvu nutritivnu vrednost, a ogromnu štetnost, preko belog peciva od obezvređenog pšeničnog zrna, industrijskih sokova koji sadrže više hemije nego voća, do namirnica životinjskog porekla koje u sebi sadrže sve što je životinja tokom svog kratkog života, a brzog rasta konzumirala (veštačka hrana, antibiotici, hormoni za brži rast, sedativi zbog uzgoja u uslovima koji izazivaju agresiju), kao i informaciju samrtnog straha sa kojim je suočena prilikom ubijanja.

Ipak bih na prvo mesto stavila industrijske slatkiše i grickalice koji se većini današnje dece nalaze na svakodnevnom meniju. Tu spadaju sve industrijske namirnice: sladoled, skoro sav keks, većina čokolada, sve bombone, čips, smoki, grisine, perece i sl., industrijsko pecivo, industrijski kolači, itd…

Interesantno je da su skoro svi ovi proizvodi bazirani na nekoliko vrsta veoma štetnih sastojaka, a to su belo brašno, šećer, rafinisane biljne masnoće, velika količina kuhinjske soli, eventualno jaja i mleko (najčešće u prahu, znači već jednom prerađena), veštački vitamini i minerali (kojima su OBOGAĆENI), konzervansi, veštačka boja, veštačka aroma, a ni jedan sastojak koji je organizmu potreban i sve što mu ne treba. Trenutno zadovoljavaju, na ovu vrstu ukusa, naviknuto čulo i za sobom ostavljaju osećaj nezasićenosti. Česta konzumacija kod dece formira ukus i miris, usled čega teško prihvataju prirodnu, neprerađenu hranu.

U nekim zemljama je zakonom zabranjeno reklamiranje industrijskih prehrambenih proizvoda koji štete dečjem zdravlju. Na žalost, marketinško predstavljanje ovih proizvoda se obraća direkto deci, sa primamljivim prikazom srećne i zdrave dece ili interesantnim crtanim animacijama, režiranim na bazi psiholoških istraživanja funkcionisanja ljudskog mišljenja.

Po svojoj štetnosti su im blizu i industrijski sokovi koji se prave se od voćne baze (u veoma malom procentu), vode, rafiniranog šećera i hemijskih „poboljšivača“ ukusa, mirisa i boje, kao i razne vrste manje ili više štetnih konzervanasa. Ako se pri tom i gaziraju, imamo dodatnu vrstu trovanja.

Neizbežno je pomenuti i „brzu hranu“o kojoj je toliko lošeg pisano a lanci ovih restorana spadaju u najprofitabilnije u razvijenim zemljama.

Osnovni način spremanja ove hrane je prženje koje, pored toga što energetski potpuno obezvređuje namirnicu, uzrokuje stvaranje kancerogenih materija u hrani.